Srcana oboljenja - profilaksa

Profilaksa sracnih oboljenja

Klasicna medicina leci samo simptome bolesti, a uzrokom skoro se i ne bavi. Simptomi ne mogu da se izleče, mogu samo privremeno da se umire. Ali, onda se ponovo javljaju, u istoj ili sasvim novoj formi. Najgore od svega je to što ta bolest ima tendenciju da postane hronična ili da evoluira u neku drugu, još goru. Farmaceutska industrija se raduje zbog ogromnog profita, jer pacijenti moraju dozivotno da gutaju stetne lekove.

               

Hipertenzija
Sirom sveta oko 25 odsto ljudi ima povisen krvni pritisak. Ostecnje organa uzrokovano visokim krvnim pritiskom jedan je od najcescih uzroka invalidnosti i smrti. Nekoliko studija je pokazalo povezanost izmedju visokog krvnog pritiska u srednjem stadiumu zivota i kasnijih simptoma demencije. Vise od jedne trecine mladih u dobi od 16 do 34 godine pati od nekog oblika hipertenzije. Sto se zivi dalje od ekvatora, utoliko su opasnosti vece da se dobije visok pritisak. Po pravilu visok pritisak je veci u zimskim mesecima, nema sunca - nedostatak vitamina D 3. 

Do 2023 godine bice 1,5 miljardi ljudi sa visokim pritiskom

Zvanicna medicinska fiziologija tvrdi, da je u 95 posto uzrok hipertenzije idiopatski, sto znaci da je osnovni uzrok nepoznat. To nije istina. Hipertenzija je obicno simptom rezistencije organizma na insulin i leptin. Jedan od glavnih uzroka visokog krvnog pritiska je da organizam luci previse insulina i leptina kao odgovor na hranu sa ugljenim hidratima. Po najnovijim shvatnjima osim nekoliko izuzetaka, gotovo sve ljudi su "esencijalni" hipertonicari. Znaci znamo faktore rizika, npr. genetski faktori, gojaznost, stres, prekomerni unos soli i fizicka neaktivnost, ali ne moze se sa sigurnoscu predvideti koji pacijent zaista razvija hipertenziju, a ko ne. Poviseni nivoi mokracne kiseline su takodje znacajno povezani sa visokim krvnim pritiskom.

Angiotenzin-II protein zvan angiotenzinogen stvara se i oslobadja u jetri. Angiotenzin II je peptidni hormon, koji se sastoji od osam aminokiselina (oktapeptid). On zauzima kljucno mesto u sistemu renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) koji je odgovoran za odrzavnje krvnog pritiska i vodene ravnoteze. Enzim renin, koji se proizvodi u bubrezima dovodi do razgradnje proteina angiotenzinogena, formira hormon koji se zove angiotenzin I. Angiotenzin I se menja preko enzima pretvara se u angiotenzin II. Angiotenzin II se vezuje za receptore u celom telu i ima sledeca dejstva

suzava krvne sudove oslobadja norepinefrin iz simpatickog sistema podstice hipofizu da luci antidiuretski hormon  stimulise nadbubrezne zlezde da  proizvedu hormon aldosteron –  organizam zadrzava natrijum i kalijum povecava zelju za slanom hranom povecava volumen krvi i krvni pritisak raste

 
Merenje krvnog pritiska

Lekari ne znaju tacno kako nastaje visoki krvni pritisak i kako se tacno meri! Od koje vrednosti pocinje lecenje krvnog pritiska? Za neke je potrebna terapija od 120 mmHg, dok za ostale samo od 140 mmHg. Poznata je "hipertenzija belog mantila", koja dovodi do laznih visokih vrednosti, a time i do nepotrebnih terapija. Drugi govore da je bolje meriti pritisak uvece i tokom spavanja. Samo-merenje od strane pacijenta (pozeljno 3-5 puta dnevno) je vazna i sigurna metoda. Zato je 24-casovno merenje i dalje standard za pravu dijagnozu.

U Amsterdamu - ​juna 2013. godine predstavljene su nove smernice za hipertenziju Evropskog drustva za hipertenziju (ESH) i Evropskog kardioloskog drustva (ESC):

za sve pacijente, bez obzira na rizik - tj. za dijabeticare, kao i za pacijente nakon mozdanog udara, sa koronarnom bolescu ili ostecenom funkcijom bubrega - sada se primenjuje uniformni cilj krvnog pritiska ispod 140/90 mmHg. Pritisak od 160/90 mm Hg se moze smanjiti ishranom!

Kod osoba starijih od 80 godina ili starih pacijenata koji su vec imali mozdani ili infarkt miokarda krvni pritisak ispod 140/90 mmHg tokom antihipertenzivne terapije je povezan sa poveacanim mortalitetom.

Lekovi za pritisak:

ACE blokatori ili ACE Inhibitori

(kaptopril, enalapril, lizinopril i ramipril)

Protein ACE (angiotenzinski konvertujuci enzim) dovodi do konverzije angiotenzina I u angiotenzin II. ACE inhibitori blokiraju izlucivanje ACE. ACE inhibitori mogu da ostete jetru i u veoma retkim slucajevima da dovedu do akutnog zatajenja bubrega. Najnovije vesti: ACE blokatori izazivaju rak Mart 2109 DÄ Blatt. Iz meta-analiza zakljucuju da, lek Sartane (AT-1-Rezeptor snonimi:
AT-1-Rezeptor-Antagonisten,Angiotensin-IIAntagonisten i Angiotensin-II-Rezeptorantagonisten) moze biti povezan sa povecanim rizikom za samoubistvo.

Diuretici

Diuretici su lekovi koji sprecavaju reapsorpciju natriuma u bubrezima i povecavaju zapreminu izlucene mokrace. Diuretici su lekovi koji imaju jak antihipertenzivni efekat kada se primenjuju kao pojedinacna terapija, a u kombinacijama sa drugim grupama antihipertenzivnih lekova deluju aditivno.

Kalcium antagonisti

Antagonisti kalcijuma (Amlodipin, diltiazem, nitrendipin, verapamil) inhibiraju priliv kalcijuma u ​​glatke misice krvnih sudova. Kao rezultat toga, oni se opustaju i krvni pritisak se smanjuje.

 
Beta-blokatori 
                                           
(Propanolol, bisoprolol, metoprolol) Beta blokatori sprecavaju lucenje renina i tako dovode do smnjenja krvnog pritiska.
 

Nuspojave beta blokatora:

spor puls (bradikardija), potrosnja kiseonika je veca gastrointestinalni problemi (proliv, mucnina) vrtoglavica umor depresivna raspolozenja erektilna disfunkcija osecaj hladnoce u udovima

 
Vazodilatatori

Vazodilatatori mogu da povecaju rizik od rane pocetne degeneracije makule (AMD), vodeceg uzroka slepila kod seniora.

Cimetidin

Lek protiv hiperacidnosti zeludca ima hipotenzivno dejstvo. Jedna Nova studija (12.2019) otkrila je vezu između dugotrajne terapije inhibitora protonske pumpe (PPI) i povećanja rizika od razvoja akutnog gastroenteritisa (AGE).                      PPI povećavaju i rizik od akutnog ostecenja bubrega. Najnovija vest: povlaci se iz prometa najverovatnije i zbog mnogih drugih nuspojava.

Sokantna istina, je da lekovi za krvni pritisak ne deluju kod 70 odsto ljudi, te su lekari primorani da stalno ordiniraju nove antihipertonike!

Veliki broj onih koji pate od visokog krvnog pritiska mogu normalizovati krvni pritisak bez upotrebe lekova.

Prosecna smanjenja hipertenzije postignuta smanjenjem unosa soli su relativno niska.

Hipotenzivni lekovi su praceni povecanim rizikom od ozbiljnih povreda pri padu.

Caj od gloga

Kasicica gloga se prelije sa 200 ml kljucale vode, poklopi se i odstoji 10 min. Moze da se pije 3 puta dnevno.

Caj od origana

Ravna kasicica origana se sipa u 200 ml prokuvane vode. Promesa se, odcedi. Pije se 2 puta dnevno u razmaku od 6 sati.

Caj od listova masline

Nekoliko listova masline preliti sa 200 ml prokuvane vode, poklopiti i piti posle 10 min.

Caj od lavande

Kasika lavande se prelije sa 200 ml kljucale vode, promesa se i stoji 10 min.

Caj od koprive

20 listova sveze koprive ili kasiku suve koprive preliti litrom kljucale vode, poklopiti i ostaviti da stoji 20 min. Pije se tokom dana.

Infarkt srca
Sve do nedavno se verovalo, da je vecina srcanih udara bila prouzrokovana progresivnom blokadom formiranjem plaka u cetiri glavne koronarne arterije zbog blokiranja protoka krvi. Plak se sastoji od holesterola, masnih supstanci, ostataka  celija, kalcijuma i fibrina.
Da li plak zaista izaziva infarkt srca?
Posto su svi krvni sudovi identicni - nema razlike izme|u arterije slezine, femoralne arterije ili koronarne arterije. Ako je uzrok arterijski plak, on svuda postoji, a teoretski napad treba da se odvija skoro svuda u telu. Ponekad se javlja i ishemija renalne arterije. Ali u osnovi postoje samo dva organa koja imaju napade: mozak – mozdani udar, i srce - infarkt miokarda. Zasto ne u drugim organima? Pogresno je misljenje da cetiri koronarne arterije isporucuju svu krv srcu. Nakon rodjenja, normalno srce razvija siroku mrezu malih krvnih sudova zvanih kolaterali, koji u slucaju blokade, kompenzuju prekid protoka u jednom (ili vise) velikih sudova.

Po klasicnoj teoriji infarkti srca mogu biti predvidljivi u delu srca koji se hrani od doticne koronarne arterije. Istrazivanja su pokazala da manje od deset posto srcanog udara nastaje u podrucju blokiranih arterija!

To znaci, da u vecini slucajeva zahvati na srcu pacijentima ne donose nikakvu korist. Mnogo studija je pokazalo da operacija bajpasa olaksava simptome (bol u grudima); ali i da operacija bajpasa ne sprecava dalji srcani udar; i da samo visoko rizicni pacijenti imaju koristi od operacije bajpasa za prezivljavanje. Drugim recima, zlatni standard za lecenje arterijskih blokada obezbedjuje minimalnu korist.

Procedura koronarne angiografije izaziva spazme u koronarnim arterijama ubrizgavanjem teske boje (kontrastno sredstvo) pod visokim pritiskom. Prema tome, koronarni angiogrami su netacni za procenu kolicine stenoze u krvnim sudovima kao i za istinski protok krvi u srcu. Kada angiografija otkrije da je glavna koronarna arterija blokirana 90 procenata, a tek 10 procenata krvi protice "kroz usko grlo", kako bi uopste pacijent mogao biti ziv ako nije imao kolateralne krvne sudove. Kod autora ovog teksta 2004 god. glavna koronarna arterija je bila 98% zapusena a druge dve u 80%. Tada sam i ja postavio pitanje zasto nisam dobio infarkt i zasto nisam umro! Snimak angiografije moga srca, bogato stablo kolateralnih sudova objasnjava sve! Onda nisam znao da angiografija daje i do 80% lazne rezultate pa mi je cuveni nemacki kardiohirurg lepo ugradio 3 Bypas-a i pozelo da uzivam zivot, sto to ja danas i radim !

Razlika izmedju srcanog zastoja i srcanog udara

Srcani zastoj nastaje zbog elektricnog poremecaja srca, koji uzrokuje nepravilan rad srca i obicno se javlja bez upozorenja. Srcani zastoj nastaje zbog kardiomiopatije, kongestivne srcana insuficijencije, aritmije, dugi QT sindrom i ventrikularne fibrilacija.

Faktori rizika za infarkt:

Muskarci stariji od 45 i zene starije od 55 godina Duvan Dijabetes, posebno ako se ne leci  Porodicna anamneza Losa ishrana Sedenje Gojaznost Stres Konzumiranje droga Preklampsija Autoimune bolesti

 
Problem sa prikazivanjem srca kao pumpe

Kardiolozi i svi lekari uopsteno uce da zidovi srca stvaraju pritisak koji prouzrokuje istiskivanje krvi. U sustini, srce se smatra pumpom - sistema izazvanog misicnom kontrakcijom komora. Me|utim, nase telo sadrzi ogromnu kolicinu krvnih sudova. Vecina krvnih sudova u srcu i telu su kapilari koje su veoma tanki, veoma uske cevi. Teorija pumpe je da organ od jednog kilograma pumpa svaki dan tokom 70 godina 60 do 80 puta u minuti. Ali zapravo krv ulazi u arteriole, a zatim u manje arterije do kapilara gde se zaustavlja ili ide veoma sporo. Krv ide sporo - skoro da mora da prestane sa tokom - da razmeni gasove i hranu.

Kao i u drugim misicima, mlecna kiselina u srcanom misicu izaziva grceve i bol poznat kao angina. Mlecna kiselina se nakuplja, sto dovodi do lokalizovane metabolicke acidoze, koja unistava ili nekrozira srcano tkivo. Kao rezultat toga, srcani misic ne moze pravilno da se kontrahuje.

Bypas - operacije

Medicinski casopis Nev England Journal of Medicine objavio je istrazivanje pre nekoliko godina, zakljucivsi da ljudi koji su operisani ne zive duze od onih koji nisu podvrgnuti tim zahvatom. Malo ljudi veruje da je bolest srca dugogodisnji poremecaj u ishrani.
Medicinska „prevara“ pocinje prilikom pregleda. Doktor prepoznaje malu aritmiju ili srcani skok (ekstrasistole). Daje se uput za kardiologa. Bolnica ima opsezne testove koji ukljucuju skeniranje srca i eho. Dodajte ovome 6-minutni EKG sa opterecenjem. Pa, naravno, u vecini slucajeva rezultati posle ovih ispitivanja ne izgledaju tako dobro, pa se planira kateterizacija srca. Konstatuje se visoki procenat blokade koronarnih arterija. Kardiolog ce kazati da komjuter dobro radi! Kardiolog veruje ovakvom nalazu (tada sam i ja poverovao i pristao na operaciju). On takodje zna da je on jedini izvor informacija i da javnost ne zna nista. Danas se pacijenti sve vise informisu tako da kardiolozi polako gube status „bogova u belim mantilima“.

Skrivena istina

Dakle, dok se porodica zastrasuje sa najgorim scenariom, postoje najmanje cetiri stvari koje kardiolog ili kardiohirurg izostavlja:

1.  Ateroskleroza je bolest celog tela, a ne samo koronarnih arterija.

2. O angiogenezi ni reci, to je, naravno, nova aktivnost tela u stvaranju novih arterija - kolaterala oko blokiranih arterija. Angiogeneza je fizioloski proces i prirodni odgovor tela na ishemiju. Ovaj prirodni proces proizvodi vise nove cirkulacije nego pre zatvaranja arterije.

3. Verovatno je B kompleks vitamina daleko superiorniji od srcanih lekova sa svojim ubilackim sporednim efektima.

5. Ne spominju se dokazana dejestva oralno data EDTA - helacija. Chelat - ciscenje arterija datira jos iz 1930-ih godina!

Nije poznato svima da se osam od 10 transplantata koronarnih arterija vrsi kod pacijenata za koje je malo verovatno da ce imati bilo kakvu korist. Do 85 procenata operacija se obavlja na pacijentima koji ne ispunjavaju kriterijume za ovu operaciju.

Americka medicinska asocijacija priznaje da se 44 odsto svih graftova koronarnih arterija obavlja zbog neodgovarajusih razloga. Vise od polovine svih operacija ne uspeva! U Americi kardiolozi urade vise od 400.000 koronarnih operacija bajpasa godisnje, tako da ova srcana industrija doprinosi 200 milijardi dolara svake godine.

·       Do 30% transplantata vena je zapuseno u toku jedne godine. ·       Rizik smrti od operacije bajpasa iznosi do 15%, prema National Heart, Lung and Blood Institute. ·       Cleveland Clinic Foundation izvestava da od 100 pacijenata kojima su ugradjeni stentovi kod 90  ce morati da ponove postupak! ·The New England Journal of Medicine upozorava da je ostecenje mozga uobicajena komplikacija presadjivanja koronarne arterije.

Arterioskleroza bolest starih ljudi! POGRESNO!

Autopsija Bogalusa Heart Study pokazuje obimno nakupljanje plaka kod ljudi bez bolesti u starosti od 6 do 30 godina ...

Zapaljenje – kisela sredina

Otkrice, da je pravi uzrok srcanih bolesti zapaljenje u arterijama polako dovodi do smene paradigmi u nacinu tretiranja srcanih i drugih hronicnih bolesti. Jednostavno receno, bez zapaljenjskog procesa prisutnog u telu, ne postoji nacin da se holesterol nakupi u zidovima krvnih sudova i da uzrokuje srcane bolesti i mozdani udar. Bez zapaljenjskog procesa, holesterol bi slobodno cirkulirao po celom telu onako kako je to priroda odredila. Inflamacija je ta koja uzrokuje da holestrol ostane zarobljen u krvnim sudovima. Zapaljenje je prirodna odbrana naseg tela protiv napadaca kao sto su bakterije, toksini ili virusi. Ako se hronicno izlazemo povredama od toksina ili od hrane za koju nas organizam nije stvoren, tada nastaje stanje hronicnog zapaljenja .

Hronicna zapaljenja su glavni uzrok bolesti i starenja, ukljucujuci Alchajmerovu bolest, artritis, rak, srcane bolesti i dijabetes tipa 2. Rasprava o ulozi zapaljenja kod ateroskleroze postoji od 1856. godine kada je Rudolph Virchow objavio da je arterioskleroza zapaljenje.                             

CANTOS- studija (Canakinumab Antiinflammatory Thrombosis Outcome Study 2017) je prvi put pokazala da inhibicija inflamacije moze zaustaviti klinicku progresiju bolesti.

Pet najgorih zapaljenjskih uzroka:

Proizvodi koji sadrze vestacke zasladjivace-aspartam i sukraloza Proizvodi od belog brasna Proizvodi koji sadrze secer slatkisi, keks, sladoled i limunada Przena hrana – cips od krompira i pomfrit Proizvodi koji sadrze omega-6 masne kiseline

Zvanicna medicina je napravila  uzasnu gresku savetima da se izbegavaju zasicene masti i da se umesto njih koriste visestruko nezasicena ulja. Zato je sada nastupila epidemiju arterijskih zapaljenja koje dovode do srcanih i drugih bolesti.                         
Dr. Frank Lipman: „Pogresna nauka o holesterolu iz 1960-tih koja je otkrila da muskarci koji su jeli mnogo mesa i mlecnih proizvoda na osnovu visokog holesterola stradali od bolesti srca. Ovo tumacenje u proteklih 50 godina je dovelo do zakljucka da je izbegavnje zasicenih masti i holesterola najvaznije za smanjenje rizika od srcanog udara. Tako je poceo biznis koji ima za cilj smanjenje holesterola. Da li je to uspelo? Ne. Umesto da ljude ucinimo zdravijim, zavrsili smo sa epidemijom prekomerne tezine i dijabetesa".

Sredinom 80-ih godina proslog veka, strah od previsokog nivoa holesterina se retko javljao osim ako je nivo holesterola bio preko 330. Tokom godina, medjutim, holesterol je postao pojam za nesto sto treba da bude sto je moguce nizi, ili da se snose posledice. Ovo je zalosno jer ti mitovi zapravo stete zdravlju. Posto je hipoteza o holesterolu pogresna, to takodje znaci da preporucene terapije - dijeta sa niskim sadrzajem masti, niskim kolesterolom i lekovi za snizavanje holesterola - cine vise stete nego koristi. Dr. Frank Lipman: „Statini se propisuju na osnovu lazne hipoteze. Lecenje statinima je, na primer, u velikoj meri stetno, skupo i preobrazilo je miljone ljudi u pacijente. Zasto smanjivati nivo holesterola kada tri cetvrtine ljudi koji dobiju prvi srcani udar imaju normalne vrednosti holesterola, i kada su podaci preko 30 godina od poznate Framingham Heart Study pokazali da u vecini starosnih grupa visok holesterol nije povezan sa vise smrtnih slucajeva? U stvari, za starije, smrtnost je bila cesca sa niskim holesterolom".
2012. godine istrazivaci sa norveskog univerziteta za nauku i tehnologiju proucavali su zdravstvene i zivotne navike kod 52.000 odraslih, uzrasta od 20 do 74 godine, zakljucili su da zene sa "visokim holesterolom" (vecim od 270 mg / dl) imaju 28 procenat smanjenog mortaliteta za razliku od zena sa "niskim holesterolom" (manje od 183 mg / dl). Otkriveno je i da je kod zena, rizik od srcanih bolesti, zastoja srca i mozdanog udara sa nizim nivoima holesterola veci! U martu 2014. Godine objavljena je meta-analiza u Annals of Internal Medicine, koristeci podatke iz skoro 80 ​​studija i vise od pola miliona ljudi. Rezultati ove studije su pokazali da oni koji konzumiraju vise zasicene masti nemaju vise srcanih oboljenja od onih koji manje konzumiraju iste.

Svetski poznati kardio hirurg Dr. Dwigh Lundel pise:                                                                                 

„tvrdim da je strah od masnoce i holesterola jedan veliki i neutemeljeni mit i zabluda, i da je kampanja protiv holesterola najveca prevara 20-tog veka."

Uprkos cinjenici da 25% stanovnistva uzima statine i uprkos cinjenici da se smanjuje unos masnoce u ishrani, svake nove godine od srcanih bolesti umire vise ljudi nego ikada ranije.

 
Holesterol je vazan za zdravlje

Holesterol supstanca se ne nalazi samo u krvi vec i u svakoj  celiji u telu, gde pomaze da se proizvedu celijske membrane, hormoni kao i polni hormoni testosteron, progesteron i estrogen i zucne kiseline koje pomazu metabolizam masti.

Zdrava hrana sirova i masti kao sto su:

 
Holesterol je vazan za proizvodnju vitamina D, takodje je vazan za zdravlje mozga i pomaze u formiranju secanja. Nizak nivo HDL holesterola povezan je sa gubitkom pamcenja i Alchajmerovom bolescu i tako|e moze povecati rizik od depresije, mozdanog udara, nasilnog ponasanja i samoubistva.                        

Ukupni holesterol skoro nista ne govori o zdravstvenom riziku.            
• Lipoprotein visoke gustine ili HDL – poznat je kao "dobar" holesterol.                                             
• Lipoprotein niske gustine ili LDL - "los" holesterol cirkulise u krvi i, prema konvencionalnom misqenju, moze se razviti u arterijama, formirajuci plak koji cini arterije uskim i manje fleksibilnim (arterioskleroza). HDL (lipoprotein visoke gustine) i LDL (lipoprotein niske gustine) su zapravo proteini koji transportuju holesterol do tkiva. Holesterol je, sa svoje strane, prekursor steroidnih hormona (testosteron ili estrogen, kortizol, DHEA ili pregnenolon ili niz drugih steroidnih hormona). Jos vaznije, nase celije ne mogu regenerisati svoje membrane bez njih. Postoje razlicite velicine LDL cestica, a statini ne moduliraju velicinu cestica. Veoma male LDL  cestice su lepljive, tako da se lako mogu zaglaviti u razlicitim oblastima  arterija i dovode do nastanka zapaljenja i ostecenja. Samo pravilnom ishranom je moguca regulacija velicine LDL cestica. Holesterol je liposolubilan, a krv je uglavnom vodeni rastvor. Da bi se transportovao u krvi, holesterol treba da se prenosi preko lipoproteina koji su klasifikovani po gustini.                               
Prema Dr. Seneff-u bolest srca je vise problem sa nedostatkom holesterola. Visok LDL je simptom nedostatka holesterol sulfata. U osnovi, to je sposobnost tela da pokusa da dobije pravu ravnotezu tako sto ce osteceni LDL  pretvoriti u plak, u okviru kojeg trombociti proizvode potrebe za holesterol sulfatom srca i mozga za optimalnu funkciju.

Vise od polovine pacijenata sa srcanim infarktom koji su primljeni u bolnicu nisu imali prethodne simptome i imali su normalan nivo holesterola  (American Heart Journal)!

 
U zemljama sa visokim nivoom holesterola broj srcanih udara nije automatski veci od onih u kojima ljudi tradicionalno imaju nizi holesterol u krvi. Na primer, nivo holesterola u mediteranskim zemljama slican je nasem - ali broj srcanih udara je tek upola manji!         
Statini smanjuju holesterol, ali ne i ukupnu smrtnost. Naprotiv: kod osoba starijih od 50 godina terapija statinom smrtnost se je povecala  za 11% - studija americkih naucnika 1987. godine. Ali takve su studije namerno prikrivene jer bi nastetile poslovanju farmaceutskih kompanija. Postoje studije koje pokazuju da malo poviseni nivo holesterola moze biti koristan u starijoj dobi (iznad 80 godina).

CINJENICA: tretman visokog holesterola je veliki posao. Doslovno milijarde dolara svake godine se potrose za statine. I jos mnogo milijardi dolra uliva se u blagajne nepostenih proizvodjaca hrane i drugih proizvoda sa natpisom "hrana za snizavanje holesterola" ili “hrana bez holesterola”.

 Organ sa najvisim sadrzajem holesterola je mozak. U njemu je cetvrtina ukupnih telesnih zaliha holesterola. Vazna je komponenta omotaca nervnih vlakana (mijelinske ovojnice), ali i nervnih celija i sinapsi.  Bez holesterola, nervne  celije ne bi se mogle regenerirati, a procesi ucenja i razmisljanja bi bili poremeceni. Nije slucajno sto su nedavna istrazivanja pokazala da snizavanje nivoa holesterola lekovima (statini) povecava rizik od Parkinsonove bolesti i demencije. Vecina statinskih studija je sponzorisana od strane proizvodjaca lekova. Vecina autora dobija honorare od farmaceutskih firmi: Abbott, Astrazeneca, Bristol-Myers Squibb, Kos, Merck, Merck / Schering-Plough, Novartis, Pfizer, Reliant und Sankyo.

"U upotrebi statina statina bilo je dosta preterivanja" kaze novosadski endokrinolog Prof. dr Lazar Lepsanovic. Smatram da ima ne dosta nego mnogo prterivanja, jer lekari na celom svetu ordiniraju statine po savetu farmaceutske industrije. Vecina lekara koji ordiniraju ove opasne lekovi nisu upoznati sa njihovim nezeljenim dejstvima. Nezeljeni efekti statina su dokazani u preko  1000 naucnih studija…: gubitak pamcenja, neuropatija, anemija, katarakta, seksualna disfunkcija, povecanje rizika raka, smanjenje funkcije imunog sistema, degenerativna misicna tkiva     (rhabdomyolisis), pankreasna disfunkcija, ostecenje jetre, akutno otkazivanje bubrega itd. Farmaceutske kuce ponavljaju kao papagaji "Prednosti nadmasuju rizike". Do sada niti jedna klinicka studija nije se bavila ovim problemom. "Svi" preporucuju statine ali mogu na prste da prebrojim lekare koji takvim pacijentima savetuju da obavezno dodatno uzimaju koenzim Q10 koji smanjuje pojavu nuspojava. Nema zvanicnih upozorenja u SAD-u u vezi sa CoQ10 kao i u Evropi. U Kanadi, medjutim, jasno se upozoravaju lekari na CoQ10 osiromasenja.

Pet do 20 odsto pacijenata ne moze da tolerise terapiju po novim smernicama. Americki kardiolog dr Brendan Everet iz Bostona rekao je da se odbor koji je doneo ove preporuke " prilicno daleko naginje kroz prozor ". 

Statini - „carobne droge" koje treba da preokrenu srcane bolesti, sprece srcane udare i smanje rizik od mozdanog udara dovode do:

hipertenzije bol u misicima i slabost seksualne disfunkcije migrene  hronicnog umora bola u zglobovima  ostecenje zivaca problema sa stitnjacom raka

• Insomnie • zamagljenog vida • katarakte • ostecenja jetre i bubrega • anginoznog bola •konstipacije i dijareje • gojaznosti diabetes 2

 
Harvard Medical School Professor Dr. John Abramson objavio je u prestiznom  casopisu British Medical Journal u oktobru 2013. godine da ... skoro svaka peta odrasla osoba odustaje od uzimanja statina zbog ozbiljnih nuspojava.

PCSK9 inhibitori(Proproteinkonvertase Subtilisin/Kexin Typ 9)  

Drasticna redukcija holesterola sa jednim do dva sprica mesecno Evolocumab (Amgen), Alirocumab (Regeneron Pharmaceuticals) i Bococizumab (Pfizer). Videcemo sta nam donosi ova nova terapija!

Smernice za povecanje nivoa HDL:

Zameniti gotovu hranu (koja je prepuna rafinisanog secera i ugljenih hidrata, fruktoze i trans-masnih kiselina) sa svezom, nepreradjenom hranom, idealno organskom i / ili lokalno proizvedenom.

Izbegavati meso i druge zivotinjske proizvode kao sto su mleko i jaja od zivotinja koje se uzgajaju u zatvorenim farmama.

U ishrani treba koristiti avokado, bio maslac, organsko mleko, sirovo mleko, organski jaja, kokos i kokosovo ulje, organski orah, sirovi orasi i meso od  zivotinja hranjena u prirodi.

Potreban je dovoljan unos kalciuma, magneziuma, natriuma i kaliuma, a sve to ima u izobilju u zdravoj hrani.

Optimirati nivo vitamina D preko redovnog izlaganja suncu. Ukoliko se vitamin D 3 uzima kao dodatak u ishrani treba da sadrzi i vitamin K2.

Redovno konzumiranje fermentisanih namirnica i povrca, pomaze da se creva ispune korisnim bakterijama koje mogu igrati ulogu u sprecavanju bolesti srca i brojnih drugih zdravstvenih problema.

Smanjiti pusenje i unos alkohola.

Vezbanje je zapravo jedno od najsigurnijih i najefikasnijih sredstava za prevenciju i lecenje srcanih oboljenja.

Postoje ubedljivi dokazi koji pokazuju da su stanje zuba i desni odgovorni za razne zdravstvene probleme, ukljucujuci bolesti srca.

Visoki holesterol nije uzrok bolesti srca.
U nasem organizmu ima 1.100 do 1.700 miligrama holesterola. Ali samo 25% od toga dolazi iz ishrane, a 75% se proizvodi u telu (jetra). Jetra proizvodi cak 2 grama holesterola dnevno. To je 5 puta vise nego sto se unese u oragnizam dnevno! Ako se ne unosi dovoljno holesterola, organizam ce stvarati vise nego sto je potrebno. Malo je poznato da se samo slobodan ili neesterifikovan holesterol u hrani apsorbuje kroz creva. U vecini namirnica se nalazi esterifikovani holesterol, koji se ne apsorbuje.                

Opste mere kod hronicne insuficijencije srca: 

normalizacija tezine - dnevna kontrola tezine  ogranicen unos soli  ogranicena hidratacija: 1,5 - 2 litra / dan smanjiti alkohol: muskarci <30 g / dan, zene <20 g / dan  prestanak pusenja  izbegavati putovanja na velikoj visini, vrucoj ili vlaznoj klimi umeren trening kod NIHA I do III izbegavati lekove koji imaju negativan efekat: antiaritmici, antagonisti kalcijuma (osim amlodipina), nesteroidni antiinflamatorni lekovi

 

 American Heart Association’s Scientific Sessions 2019

Studija ISCHEMIA je pokazala da pacijenti nemaju više koristi od invazivne strategije (stent) u odnosu na konzervativnu gterapiju. Drugim rečima, više od tri četvrtine pacijenata sa ishemijom i koronarnom bolešću lečeno je konzervativno. Ovde se neizbežno postavlja pitanje da li se invazivno lečenje stabilne koronarne bolesti poslednjih godina nije tretiralo invazivno prebrzo.

Dijagnostika - testovi za merenje srcanog rizika:  
Odnos obima struk-kuk za procenu rizika od hipertenzije                         
Ako je visoka razlika struk- kuk (cm), znaci da je debljina oko struka veca nego na kukovima, te se visoki krvnni pritisak povezuje sa gojaznoscu. Obim struka je tako|e znacajan pokazatelj osetljivosti na insulin, jer istrazivanja jasno pokazuju da je merenje obima struka jedan od najmocnijih nacina za predvidjanje rizika od dijabetesa tipa 2. Meri se obim kukova na najsirem delu i neposredno iznad pupka. Vrednost obima struka se deli kroz obim kukova da bi se dobio odnos.                                                           
Mayo Clinic koristi sledecu tabelu za procenu rizika: 
Vrednosti odnosa struka i kuka (VHR - waist tu hip ratio norms)

pol	odlican	dobri	prosecno	riziko
muski	< 0,85	0,85-0,89	0,90 - 0,95	< 0,95
zenski	< 0,75	0,75 – 0,79	0,80 - 0,86	< 0,86

Problemi sa erekcijom

su rani znak upozorenja za opasne kardiovaskularne bolesti. Neispravna funkcija unutrasnjeg zida krvnih sudova u penisu igra centralnu ulogu u erekciji. Zdravi krvni sudovi - dobra potencija!

 

Azotmonoksid test                                              
Za optimalan krvni pritisak potreban je uravnotezen nivo gasnog molekula koji se zove azotn monoksid (NO). NO se prirodno proizvodi u telu od arginina i kiseonika. Staviti pljuvacku na test traku I procitati vrednost:

<20µmol/L   los rezultat	25 -100 niska vrednost	100–300 noramlno	>300  optimalno

Povecanje azot monoksida u krvi moze otvoriti suzene krvne sudove i smanjiti krvni pritisak. Duboko se udahne vazduh pa potom izdahne kroz jednu nosnicu (zatvoriti drugu nosnicu i usta). Ponoviti vise puta.

Laboratorijske analize:

Homocystein

· To je amino kiselina koja se stvara u telu. Kao rezultat povisenog nivoa homocisteina dramaticno se povecava rizik od srcanog udara, mozdanog udara, pa cak i Alchajmerove bolesti. Koncentracija homocisteina se generalno povecava sa godinama. Nemacko udruzenje za ishranu navodi: normalni  nivo homocisteina u plazmi je ispod 12 mmol / l.

C-reaktivni protein CRP                           
Zapaljenski marker C-reaktivni protein je tacan pokazatelj predstojeceg srcanog udara.

Nivo insulina nataste                                    
Hronicno povecanje secera u krvi dovodi do insulinske rezistencije, dijabetesa i hronicnih bolesti bolesti srca. Normalan nivo insulina u krvi je ispod 5.

HDL / ukupni holesterol:                                        
je veoma potentan pokazatelj srcanog rizika. Ovaj odnos bi trebaloo da bude iznad 24 odsto . Ispod 10 odsto - opasnost!

Trigliceridi / HDL :                                           
Ovaj odnos treba da bude manji od 2

Holesterin/ HDL                                         
normalno 4,5 za zene, za muskarce do 4

LDL/HDL
treba da je manj od 3

NMR lipo profil                                                                                 
je test za procenu srcanog rizika, ovaj test odre|uje procenat manjih, stetnih LDL cestica. Male LDL cestice lako se zaglavljuju I slepljuju zbog inflamacije, i vezane su za otpornost na insulin i leptin.

Nivo secera u krvi nataste:
Istrazivanja su pokazala da su ljudi sa nivoom secera u krvi od 100 do 125 mg / dl skoro 300% vise izlozeni riziku od kardiovaskularnih bolesti nego ljudi sa glukozom ispod 79 mg / dl.

Nivo gvozdja - feritin test
Normalne vrednosti  su izmedju 20 – 80ng. Nase telo ima ogranicen kapacitet za izlucivanje gvozdja, to znaci da se lako moze taloziti u organima kao sto su jetra, srce i pankreas i moze dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao:

Ciroza jetre	rak jetre	aritmije
diabetes	Alchajmerova bolest	bakterijske  virusne infekcije

Ako je prisutan visak nivoa zeljeza moze dooci do ostecenja krvnih sudova i povecati rizik od srcanih oboljenja. Serum feritin test je veoma vazan u  prevenciji srcanih oboljenja. Idealno bi bilo da nivo serumskog feritina bude ispod 80 ng / ml. Najlaksi nacin da se ukloni visak gvozdja je davanje krvi i terapeutsko ispustanje krvi.

Angiogrami
                                                                                            
Angiogrami – koronarne angiografije su nesporni "zlatni standard" za odredjivanje rizika od srcanog udara ili bolesti srca. Angiogram je rendgenski snimak arterija. Kontrastno sredstvo se ubrizgava u arterije da bi se lokalizovala lokacija i obim blokada. Zvuci jednostavno? Problem je u tome sto studija National Heart, Lung and Blood Institute pokazuje da su "pogresne procene angiografije uobicajene".

U stvari, vise studija je pokazalo da angiogrami pokazuju samo 25% stvarnog stepena okluzije arterije!

Balonska angioplastika                                         
Otprilike polovina koronarnih arterija otvorenih balonskom angioplastikom u roku od godinu dana se ponovo zapuse! Prema Harvard Medical School skoro trecina angioplastike je "potpuno neprikladna" prema utvrdjenim smernicama!

Upotreba katetera u angioplastici moze ostetiti plak, oslobodjeni mali komadi plaka mogu blokirati manje krvne sudove! Angioplastika moze da izazove srcani ili mozdani udar!

                                                                                                                                        
Kardiohirurzi u Sjedinjenim Drzavama zaradjuju 150 posto vise novca od predsednika drzave. 
Nije neuobicajeno da americki kardiohirurzi zaradjuju vise od milion dolara godisnje.

Ishrana u profilaksi srcanih oboljenja
Tipicna ishrana sadrzi previse omega-6 koja se nalazi u namirnicama sa biljnim uljima, kao i premalo omega-3 masne kiseline koje se nalaze u plodovima mora i ribi. Danasnja ishrana proizvodi ekstremnu neravnotezu izmedju omege 6 i omege 3 masnih kiselina i krece se od 15:1 pa do 30:1 sto dovodi do ogromne kolicine citokina koji uzrokuju zapaljenja. U danasnjim uslovima, odnos od 3:1 bi bio optimalan za zdravlje. Jedna kasicica kukuruznog ulja sadrzi 7,280 mg omege 6, sojinog ulja 6,940 mg. Koristite umesto toga maslinovo ulje ili maslac. Da se uravnotezi odnos masnih kiselina, treba izbaciti iz ishrane omega-6 namirnice, kao sto su gotova peciva i biljno ulje. Avokado sadrzi omega-3 masnie kiseline koe smanjuju rizik od metabolickog sindroma.
Zvanicna medicina je napravila  uzasnu gresku kad je ljudima savetovala da izbegavaju zasicene masti i da umesto njih koriste visestruko nezasicena ulja. Zato sada imamo epidemiju arterijskih zapaljenja koja dovode do srcanih i drugih bolesti.

U ishrani treba koristiti mahunarke (leblebija, socivo i grasak). Svakodnevni zacin iz porodice djumbira blokira apsorpciju holesterola u crevima.

Mediteranska ishrana                                      
Tradicionalna mediteranska ishrana je bogata i zasicenim mastima. Domaca kobasica, sirovo mleko i sir, jaja i meso poput jagnjetine cesto se koriste u ishrani. Mediteranske populacije zaista jedu hranu bogatu mastima generacijama, i pored toga dozivljavaju niske stope srcanih oboljenja.

Zasicene masti imaju niz zdravstvenih prednosti:

obezbedjuju elemente za  celijske membrane, hormone I dr.	obezbedjuju absorpcij  minerala	nosaci vitamina          A, D, E i K
pretvaranje karotina u Vitamin A	snizavanju nivo holesterola	antivirusno dejstvo
optimalna materija za mozak	osecaj zasicenosti	moduliraju genetsku regulaciju i sprecavaju razvoj raka

                                                                                Paleo – dieta
Paleo dieta se zasniva na namirnicama za koje se veruje da su konzumirali nasi preci, voce, povrce, orahe i semenke, ribu, nemasno meso i biljna ulja – maslinovo ulje. 

„DASH“ dieta (Dietary Approaches to Stop Hypertension) 

U Americi je popularna vec vise godina. U prvoj fazi dijete dnevni unos ugljenih hidrata svodi se na minimum, a jelovnik se sastoji uglavnom od proteina, povrca i niskomasnih mlecnih proizvoda. Potrebe za mastima je u vidu hladno cedjenih biljnih ulja.

Znacaj antioksidanata
                                    
Antioksidansi pomazu u zaiti celija od ostecenja slobodnim radikalima. Ako se antioksidansi ne unose u dovoljnim kolicinama, nase telo nema adekvatnu zastitu od srcanih oboljenja, raka i neuroloskih disfunkcija.

Antioksidanti se mogu podeliti u tri glavne grupe:

karotenoidi, provitamini koji se nalazi u biljnoj hrani alil sulfidi, koji se nalaze u belom luku polifenoli

                                                                                                                                     
Polifenoli se mogu podeliti u cetiri pod kategorije: flavonoidi, stilbeni, lignani i fenolne kiseline. Polifenoli – bobicasto voce i povrce doprinose gorcini, adstrigentnosti, ukusu, aromi i oksidativnoj stabilnosti hrane. Postoji vise od 8.000 identifikovanih polifenola koji se nalaze u namirnicama kao sto su caj, vino, tamna cokolada / kakao, ekstra devicansko maslinovo ulje itd.

Pozitivni efekti ishranom bogatom polifenolima:

borba protiv  celija  raka i inhibicija angiogeneze (rast krvnih sudova koji snabdevaju tumor)    sprecavanje zapaljenja    borba protiv slobodnih radikala i  starenja

zastita koze od UV-    zracenja    zastita od demencije    odrzavanje             normalanog nivoa   secera i lipida u   krvi

Riziko od srcane insuficijencije je 28% veci kod muskaraca koji konzumiraju mnogo preradjenog crvenog mesa – ukljucujuci hladne narezke, salame, sunku, kobasice i hot-dogove. Preradjeno meso obicno sadrzi natrium nitrate, fosfate i druge prehrambene aditive, a dimljeno i peceno meso sadrzi i policiklicne aromaticne ugljovodonike, koji mogu doprineti povecanom riziku od srcanog udara.

Pitanje: kakva je razlika izmedju obradjenog i nepreradjenog mesa u smislu rizika od srcanog udara? Nemacko drustvo za ishranu (DGE) preporcuje da se ne jede vise od 300 do 600 grama mesa i kobasica nedeljno i ne pravi razliku izmedju preradjenog i nepreradjenog mesa. U poslednje vreme govori se o uzrocnicima koji nisu niti bakterije niti virusi!

Trans masne kiseline (TMS)

Trans-masne kiseline su nezasicene masne kiseline sa najmanje jednom trans-konfiguriranom dvostrukom vezom izmedju dva atoma ugljenika. U ljudskoj ishrani oni se nalaze kao trans-masti vezani za estere glicerola, posebno u industrijski proizvedenoj hrani (margarine I gotovi proizvodi). Trans masti sprecavaju stvaranje prostaciklina, koji deluje kao prirodni razredjivac krvi. Prostaciklin ima vaznu ulogu u sprecavanju zgrusavanja krvi, na taj nacin i rizik od srcanog i mozdanog udara.

Fruktoza je glavni uzrok visokog krvnog pritiska.

Standardno unosenje fruktoze treba da je ispod 25 grama dnevno. Klinicka ispitivanja, ukazuju da je unos monosaharida – fruktoze presudna u razvoju hipertenzije. Konzumiranje 75 grama fruktoze dnevno povecava visoki pritisak do 30%!

• Kad je nivo insulina u krvi visok nastaje poviseni i visok krvni pritisak.

·       U krvi fruktoza povisuje nivo mokracne kiseline sto vodi do gihta i povisenog krvnog pritiska. 

·       Uzrokuje i otpornost na inzulin, sto dovodi do pretilosti i dijabetesa 2.

·       Fruktoza ne daje osecaj sitosti kao glukoza, nego suprotno, tera na jos veci unos slatke hrane.

Navedene cinjenice o tome kako fruktoza potencijalno vodi pretilosti, raku, bolestima srca i dijabetesu su vise nego dovoljan razlog da se prekine sa unosenjem velike kollicine voca.

Mokracna kiselina je nus proizvod metabolizma fruktoze. Fruktoza proizvodi mokraacnu kiselinu za nekoliko minuta od ingestije. Ona dovodi do povecanja krvnog pritiska inhibiranjem azotnog oksida u krvnim sudovima. Visoke koncentracije mokracne kiseline vec dugo su povezane sa gihtom, ali nedavne studije pokazuju njenu povezanost sa mnogim drugim ozbiljnim zdravstvenim problemima kao sto su visok krvni pritisak, srcana oboljenja, dijabetes tipa 2, masna bolest jetre i bubrega. Domaci secer (saharoza) sastoji se od dva hemijski razlicita secera, glukoze i fruktoze. Godinama se smatralo da je fruktoza dobra za dijabeticare. Studije koje finansira industrija daju iskrivljene rezultate, secer znaci mnogo novca za prehrambenu industriju.

Postoji samo jedan nacin za suzbijanje ovih zapaljenjskih stanja, a to je povratak na hranu u svom izvornom obliku. Proteini, ugljeni hidrati u obliku povrca i voca u merenim kolicinama.

Delotvorne supstance za sprecavanje srcanih oboljenja:

 

Kurkuma
curcumin najmanje 1000mg dnevno ili 2-3 male kasicice sa jogurtom. Kurkuma je jedan od najpoznatijih zacina i njegov delotvorni sastojak, kurkumin,  dokazani su u vise od 5000 naucnih studija. Naziva se cudom prirode jer deluje na celi organizam zbog svog snaznog antikancerogenog delovanja i jakih antioksidativnih, antiinflamatornih i imunostimulirajucih svojstava. Kurkumin je prirodni polifenol i karotenoid dobijen od korena kurkuma longa. Relativno visoke doze su potrebne za postizanje terapeutskog efekta jer se kurkumin generalno ne apsorbuje dobro. Tipicne terapeutske doze su tri grama ekstrakta kurkumina, tri do cetiri puta dnevno, to je tesko postici primenom standardnog kurkumina u prahu pa je potrebno ordinirati tablete.         

1. ·       napraviti mikro-emulziju kombinovanjem kasike kurkumina i ekstrakt crnog bibera u prahu s 1-2 zumanca i dodati jednu ili dve kasicice istopljenog kokosovog ulja. Zatim izmiksirati sve.                                
2. ·       kasiku kurkume staviti u litar kljucale vode. Posle 10 minuta kljucanja, ovaj 12% rastvor treba da se popije u roku od cetiri sata.
3. ·       3 puta dnevno mala kasicica kurkume sa jogurtom ili kefirom.

Bioperine - ekstrakt crnog bibera pomaze bolju resorpciju kurkume.

Vitamin D 3 

5000 do 10000 IE dnevno (10 -20 kapi "Vigantol"ili tablete). Idealno je da se testira (25 hydroxyD) nivo vitamina D periodicno kako bi se osigurao dobar nivo tokom cele godine. Postoje medicinski dokazi da nedostatak vitamina D 3 igra presudnu ulogu u razvoju raka. Istrazivanja potvrdjuju da bi optimiranjem nivoa vitamina D 3 godisnje moglo biti spaseno oko 30 % ljudi od raka u svetu. Medicinski naucnici su otkrili da je stopa raka prostate u Sjedinjenim Drzavama Amerike najvica na mestima koja su najmanje izlozena suncu.

Test (25 hydroxy D)

deficit	optimalno	cancer srcana oboljenja	predoziranje
< 50 ng/ml	50 - 70 ng/ml	100 ng/ml	> 100

 

Po potrebi mnozi se vednost u ng/ml sa 2,5 da bi se dobila vrednost u nmol/litar.           

             
     

Postoje receptori vitamina D u tkivu prostate, a vitamin D se moze vezati za ove receptore. Pod dejstvom vitamina D 3 celije raka umiru, prestaju da rastu. Vitamin D je zapravo u stanju da udje u celije raka i aktivira apoptozu (stanicnu smrt).                                                                                               

Najbolje vreme za suncanje je od 10 do 15 sati a ne posle 16 sati kako preporucuje farmaceutska industrija. Procitaje clanak o suncanju na ovoj internet stranici!

Vitamin K2 - Menachinon-7 (MK-7)

Vitamin K2 aktivira protein, hormon koji se zove osteokalcin, proizveden od osteoblasta, koji je potreban da veze kalcium u matricu kosti. Osteokalcin pomaze i da se spreci talozenje kalciuma u ​​arterijama. Vitamin K2 ima ga u zelenoj salati, zelenom povrcu jogurtu itd. Po potrebi uzimati najmanje 100 - 200 mikrograma dnevno. Ovaj vitamin pomaze vitaminu D 3 da se kalcium "odnese" do kostiju a ne da zakreci arterije. Vitamin K2 - MK-7 proizvodnja je skupa. Vitaminske kompanije prodaju najjeftiniji  MK-4 podtip. Nasem organizmu je potreban  biodostupan i visoko aktivan MK-7 dugog lanca da bi se konstantno uklanjao kalcium iz arterija i da bi krvni sudovi bili otvoreni za zdrav krvni protok i normalan krvni pritisak! Posebno je poznato da je vitamin K bitan nutrijent za zgrusavanje krvi, jer sinteza razlicitih faktora zgrusavanja krvi zavisi od vitamina K. Vitamin K je neophodan za formiranje i aktivnost takozvanih Gla proteina (proteina sa grupom gama karboksiglutaminske kiseline – faktori koagulacije II, VII, IX, X i proteini C, S i Z.). Vitamin K deluje kao kofaktor enzima g-glutamil karboksilaze, koji obezbeđuje vezivanje karboksilne (COOH) grupe za protein-vezani glutamat, sto rezultira u g-karboksiglutaminskoj kiselini. Ovaj proces se naziva reakcija karboksilacije. Konzumirani enzim se prerađuje pomocu enzima vitamina K-epoksid reduktaze.    

Hemijski, vitamin K pripada hinonima. Postoje dva prirodna oblika vitamina K, vitamin K1 (Phyllochinon) i vitamin K2 (Menachinon). Vitamin K1 je sastojak biljne hrane, dok je vitamin K2 zivotinjskog i bakterijskog porekla. U nasem organizmu, vitamin K2 se takodje proizvodi u malim kolicinama u intestinalnim bakterijama. Vitamin K2 je aktivan oblik, koji se bolje resorbuje i distribuira u organizmu.

Vitamin C

Dnevna potreba je 5 gr! (za vreme nazeba, gripa ili druge infekcije povecati dozu najmanje 4 x 2 gr dnevno), Sto je nizi serum vitamina C, veci je krvni pritisak kod osoba sa hipertenzijom. Vitamin C stiti arterije i smanjuje rizik od srcanih bolesti i visokog krvnog pritiska. Sprecava stvaranje slobodnih radikala, pomaze u popravljanju ostecenja arterija, sprecavajuci nastanak naslaga na mestu povrede. Takodje pomaze u povecanju nivoa HDL holesterola. Otkriveno je da su nivoi vitamina C u krvi zncajno nizi kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom. Ljudski organizam ne može da proizvodi vitamin C. Naucnici veruju da smo izgubili ovu sposobnost tokom evolucije. Vitamin C je ukljucen u preko 15 000 metabolickih procesa. Cesto je samo prisustvo vitamina C dovoljno za pokretanje metabolickog procesa. Za razliku od vitamina E i karotenoida, koji se nalaze u masnim delovima tela, vitamin C je aktivan u svim vodenim delovima u celiji i oko nje.                                                              

• Vitamin C je takođe uključen u proizvodnju hormona i neurotransmitera.                   

•  Vitamin C aktivira detoksikacijske procese jetre.  

• Vitamin C pomaze u izlucivanju teških metala. Dokazano je da vitamin C sprečava da barem pedeset potencijalno opasnih materija u organizmu bude efikasno. To su supstance poput kadmijuma, olova, zive, arsena, ozona, cijanida i toksičnih metabolickih sekrecija bakterija.                                                  

• Vitamin C povecava toleranciju na ozon i druge opasne supstance.                                              

• Vitamin C sprecava 100% pretvaranje nitrata i nitrita u kancerogene nitrozamine.

Omega 3 masne kiseline

Omega 3 masne kiseline 1 gr dnevno ( za vreme nazeba uzimati 4 x 2 gr dnevno) Jedna kapsula mora da sadrzi najmanje 180 mg EPA (18%) i 120 mg DHA (12%). Omega 6 i 9 masne kiseline su nepotrebne, jer su stetne. Kapsule Krill od 500 mg treba da sadrze najmanje 90mg EPA i 50 mg DHA (Docosahexaen kiselina -DHA i Eicosapentaen kiselina - EPA). Alfa-linolenska kiselina (ALA) pronadjena u biljkama je prekursor EPA i DHA. Medjutim, potreban je enzim za pretvarawe ALA u duzi lanac omega-3 masnih kiselina.

 

             Dejstva:

 

sprecava srcanu aritmiju  antitrombotsko  antiskleroticno  antiinflamatorno

 

Omega-3 indeks test

Meri se kolicina omega-3 masnih kiselina EPA i DHA u membranama crvenih krvnih zrnaca (RBC). Indeks omega-3 od preko 8%, tipicno u Japanu, ima najmanji rizik od smrti zbog srcanih bolesti. Indeks manji od 4%, uobicajen u vecem delu Evrope i SAD-a, znaci rizik od srcanih oboljenja.    

Problem je u tome sto jedemo previse omega-6 masne kiseline. Danas, omega-6 masne kiseline cine oko 8 do 10 procenata ukupnog unosa energije u zapadnom svetu. To je uglavnom zbog velikih kolicina preradjene hrane kontaminirane ovim opasnim mastima. Sto je joS gore, primarni izvor omega-6 viSe nisu jaja i orasasti plodovi, vec obradjena biljna ulja, a vecina ove linoleinske kiseline se oksidira proizvodnjom.

g-Strophanthin

Supstanca g-strophanthina, proizvedena od africkog grma Strophanthus gratus – veoma jak otrov. Koriscen je bio cak i za ubijanje slonova sa strelama. Storfantin je bio glavni lek od 1905. do 1950. godine u profilaksi i lecenju srcanog udara i angine pektoris, i to bez znacajnih nezeljenih nuspojava. Mehanizam delovanja je stimulacija natrium-kaliumske pumpe. Strophanthin snizava ne samo natrium, vec i sadrzaj kalciuma u ​​ celiji. Od 1991 godine g-strofantin se smatra novootkrivenim hormonom. G-Strophanthin stimulise proizvodnju i oslobadjanje ACh, glavnog neurotransmitera parasimpatickog nervnog sistema, pretvara mlecnu kiselinu u piruvat, koji je najvaznije gorivo (hrana) celija srcanog misiica. Drugim recima, pretvara centralni otrov u ovom procesu u hranljivu materiju. Tridesetogodisnji spor oko Strophanthina traje i dan danas.Tragicno je bilo odbijanje preregistracije leka od strane federalnog odbora zbog nedostatka velikih, preskupih klinickih dvostruko slepih studija. Lek je bio relativno jeftin (300 stoamacno rezistentnih cps. 60 DM), danas ga proizvode nekoliko apoteka u Nemckoj po dobroj ceni!

Iako se tvrdi da je oralni g-strofantin neefikasan zbog navodne minimalne apsorpcije, moze se dobiti samo na recept! Konvencionalna medicina odbacuje optimalno resenje problema srcanog udara, ali istovremeno obezbe|uje monopol farmaceutskoj industriji! Dakle, pacijent mora da nadje doktora koji je voljan da mu prepise g-strofantin.

Sirovi kakao
sadrzi antioksidanse - polifenole, katehine i epikatehine i flavonoide  koji su jako potrebni za jacanje organizma i sprecavanje mnogih bolesti. Kakao sadrzi znatne kolicine magneziuma, gvozdja, vitamina C, cinka, hroma, mangana, bakra itd. On pre svega sprecava nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Teobromin, alkaloid iz kakao  stimulise centralni nervni sistem i srce, siri krvne sudove – snizava krvni pritisak i ima diureticno dejstvo. Kakao poboljsava pamcenje i koncentraciju. Deluje protiv stresa, depresije, anemije, regulise nivo holesterola i secera u krvi, poboljsava raspolozenje (lucenje endorfina, serotonina i dopamina), antikancerogeno dejstvo, usporava starenje, neguje i stiti kozu i kosu.  

Zdravstvene prednosti kakaoa:                              • povecava protok krvi mozgu    • glavni izvor magneziuma  • sadrzi mnogo                  antioksidativnih flavonoida  • podize nivo serotonin u mozgu                    • stimulise izlucivanje  endorfina                    • sadrzi sumpor

Cokolada
Flavonoidi u cokoladi potsticu sirenje krvnih sudova i smanjuju  krvni pritisak.

Ljuta paprika                                                      
Kapsaicin papriki daje ne samo ljutinu, nego i posebna lekovita svojstva. Deluje protiv zapaljenja zahvaljujuci kapsaicinu, koji snazno blokira supstanciju P, koja je povezana sa zapaljenjskim procesima u organizmu. Najnovija istrazivanja potvrdjuju da ljuta paprika smanjuje bol izazvan artritisom, psorijazom i dijabetickom neuropatijom. Mesavina jedne ili dve male kasike ljute paprike u toploj vodi s medom i aloa verom je mocan domaci lek protiv hipertenzije. Odličan je izvor minerala. Od vitamina sadrzi vitamin A, vitamin K, vitamin C, riboflavin, niacin, tiamin, vitamin E, piridoksina, folne kiseline i kolina. Crvene cili paprika pokazale su svojstvo reduciranja holesterola, triglicerida, smanjenje nakupljanja krvnih plocica, povecavanje sposobnosti organizma da razgradi fibrin,  koji ucestvuje u stvaranju krvnih ugrusaka i reducira rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti narocito infarkt miokarda.

Trikatu                                                                                                       
Jedna od najvaznijih kombinacija zacina u Ajurvedi. Sastoji od jednakih delova pipali (duga paprika), maricha (crni biber) i shunti (mleveni djumbir). Povoljno deluje na kardiovaskularni aparat.

Paradajz (Lycopersicon)                                                
je bogat gamma-aminobutternom kiselinom (GABA), koja smanjuje krvni pritisak. Paradajz sadrzi supstancu i likopen koja snizava sistolni krvni pritisak. Likopen je hrannjiva materija koja je bolje biodostupna kada se kuva. Kuvanje paradajza povecava ukupnu antioksidacijsku aktivnost. Idealno je da se pravi sopstveni sos. Kupljeni sos, treba da je u tegli, a ne u limenke koje sadrze otrov BPA (Bisfenol A). Sadasnje americke smernice odredjuju dnevnu gornju granicu "sigurne" izlozenosti na 50 mikrograma BPA po kilogramu telesne tezine. Prema ispitivanju, samo nekoliko porcija konzervirane hrane moze premasiti sigurnosne  granice za BPA. U kolicinama u kojima se srece u ljudskom telu je povezan sa promenama na protati, mlecnim zlezdama, grudima, testisima, mozgu itd. Organski paradajz ima vise antioksidanata fenola i vitamina C, likopina, luteina, zeaxanthina, vitamine A, E i B-kompleks-vitamina, kaliuma , mangana i fosfora. Druge manje poznate fitohemikalije pronadjene u paradajzu:

·       Flavonoli: rutin, kaempferol i kvercetin

·       Flavanoni: Naringenin i halkoparingenin

·       Hidroksicimetne kiseline: kafeinska, ferulinska i kumarska kiselina

·       Glikozidi: Esculeoside

·       Derivati masnih kiselina: 9-okso-oktadekadienska kiselinu
U studiji sa Univerziteta Ben Gurion i Izraelu otkriveno je da hranjivi sastojak u sosu od paradajza može smanjiti i sistolni i dijastolni pritisak za samo osam nedelja! Pacijenti su uzimali po grupam 5 mg, 15 i 30 mg karotenoidnog likopena (kao i ostatak fitonutrijenta paradajza) tokom osam nedelja. Četvrta grupa uzimala je placebo.
Dodatci u ishrani moraju da se uzmaju u dnevnim dozama mnogo većem od preporučenih (RDA). Tek tada, kao što pokazuje ovo dobro smišljeno istraživanje, vidimo pozitivne rezultate. Ali većina likopenskih dodataka na tržištu sadrži mnogo niže doze od onih koji su se koristili u ovoj studiji. Crvena boja paradajza je znak da on sadrži više  likopena.

Preporuke za ishranu:
• 1 šolja soka od paradajza = 20 mg likopena
• 1 šolja lubenice = 7 mg likopena
•¼ šolja sosa od paradajza = 7 mg likopena 
• 2 kašike kečapa = 5,1 mg likopena
• 1 šolja ružičastog ili crv. grejpa = 3,6 mg likopena

 

Arjuna – cuvarica srca
Arjuna (lat. terminalia Arjuna) biljka je koju ajurvedski lekari vekovima koriste za lecenje srcanih bolesti pa se u narodu jos naziva i „cuvaricom srca”. Kora arjune sadrzi arjunsku i taninsku kiselinu, tanine, saponine, flavonoide i galsku kiselinu. Bogata je kalciumom, magneziumo i cinkom te bakrom i obiluje fitosterolima. Arjuna se koristi kao susena kora od koje se pravi caj, sok ili napitak od praha.   

Acetyl L-Arginin

najmanje 1000 mg dnevno. L-arginin je jedna od aminokiselina koje telo moze samo delimicno da stvara. Proizvedena kolicina nije dovoljna da zadovolji potrebe kod fizicki zahtevnih aktivnosti (sport). Takodje u periodima rasta, stresa ili bolesti potreba za L-argininom u organizmu raste i mora se dodatno unositi. Aminokiseline su najmanji sastojci telesnih proteina, koje su organizmu potrebne kako bi optimalno funkcionisao i mogao da ispunjava svoje svakodnevne zadatke. L-arginin pripada grupi 20 proteinogenih aminokiselina koje se mogu apsorbovati kroz ishranu. Ukupno postoji 8 esencijalnih od ovih 20 aminokiselina, koje su neophodne za nase telo i koje ne mozemo sami proizvesti. Tokom varenja, hrana se razgradjuje na sastavne delove • masnoca se pretvara u masne kiseline • Ugljeni hidrati se razgrdjuju na mono - i disaharide i • Proteini se pretvaraju u aminokiseline.

Magnezium (Mg)

250 do 400 mg dnevno. Nedostatak magneziuma veoma cesto prati visoki pritisak. Ako je nivo magneziuma u krvi nizak, dolazi do vazokonstrikcije krvnih sudova, a to povecava krvni pritisak. Magnezium i kalium pozitivno uticu na srcanu aritmiju kada su njihovi nivoi u krvi dovoljno visoki - a to zahteva terapijsko vreme, moze potrajati i do pola godine, u zavisnosti od pocetne krvne slike. Magnezium koji se nalazi u celijama opusta misicna vlakna.  Magnezium je jedan od najvaznijih hranljivih materija za nase telo. Ukljucen je u vise od 300 metabolickih procesa.  Regulise proizvodnju energije (ATP) u  celijama. On je ukljucen u formiranje i ocuvanje genetskog materijala (DNK). Kontrolise provodjenje signala u zivcima (npr. u kontrakcijama misiica i otkucaja srca). Ojacava kostano tkivo i zube. Evropski casopis za fiziologiju objavio je 4 kljucne poruke o cudesnom mineralu magneziumu na osnovu ukupno 595 naucnih radova. Pored toga, magnezium snizava sekreciju hormona stresa epinefrina i norepinefrina. Dovoljan unos magneziuma (između 300 i 600 mg dnevno) smanjuje  rizik od mozdanog udara za 53%, a od srcanog udara do 50%. Da bi se postigla ova doza magneziuma preko hrane treba pojesti 9 banana dnevno!

Dejstva magneziuma :

smanjuje umor ravnoteza elektrolit normalni energetsk metabolizam normalna funkcija nervnog sistema normalna funkciji misica normalna sinteza proteina normalna mentalna funkcija normalno ocuvanje kostiju i zuba

Namirnice koje sadrze dosta magneziuma:

pasulj                                      okra                                  sojino mleko                        brokoli                              riba brancin, skusa i ostrige                     orasasti plodovi i semena

spanac      blitva      bokvica      tofu      zitarice

 

 

  Kalcium (Ca)

Funkcije kalciuma:

doprinosi normalnom zgrusavanju krvi doprinosi normalnom energetskom metabolizmu doprinosi normalnoj funkciji misica doprinosi normalnom prenosu signala nervnih  celija doprinosi normalnoj funkciji digestivnih enzima igra ulogu u deobi  celija neophodan je za odrzavanje normalnih kostiju i zuba

 
Razlozi za izbegavanje kalciuma:
                            
Kalcium preparati su jedan od najprodavanijih prirodnih proizvoda. Postoje mnogi razlozi da se isti izbegavaju. To ukljucuje povecani rizik od bubreznih kamenaca, raka prostate i srcanog udara.
Kalcium iz ishrane stvara oksalat. Ovo sprecava da se velike kolicine ne apsorbuju u telu i ne moraju da se izlucuju kroz urin. Kalcium koji se uzima iz suplemenata mora se izlucivati kroz urin, sto povecava opasnost od stvaranja kalcijumskih kamenaca u bubrezima. Svetski fond za istrazivanje raka klasifikuje kalcium kao moguci uzrok raka prostate. Kalcium iz mleka dovodi takodje do veceg rizika. Kalciumski izvori bez laktoze tako|e mogu povecati rizik od raka prostate. Dodaci kalciuma takodje mogu povecati rizik od srcanog udara. Ucesnici studije koji su redovno uzimali suplemente kalciuma imali su 86% vecu verovatnocu da ce dobiti srcani udar nego ljudi koji nisu uzimali Ca. Ovi rezultati pokazuju da je kalcium iz hrane najbolja zastita srca.

Prirodni izvori kalciuma:

tofu                                    seme Chia smokve            beli pasulj   badem                                 brokoli spanac                               susam mleko                                   sir

Red Yeast Rice – crveni pirinac                          
je vekovna kineska tajna za normalni nivo holesterola, ciste arterije i normalno srce. Crveni pirinac (prirodni statin) je deo prehrambenih proizvoda u Kini vise od 1000 godina i kao hrana i kao lek. On smanjuje LDL, holesterol i triglyceride a povecava nivo HDL holesterola. Takodje se koristi kao tonik za probavne smetnje kao dijareja. Kinezi jedu 55 grama crvenog pirinca skoro svaki dan.

Acetil L-karnitin

Najmanje 200 mg dnevno, aminokiselina koja je potrebna srcu uglavnom se nalazi u crvenom mesu. Acetil  L-Karnitin omogucava prenos dugo-lancanih masnih kiselina i triglicerida u mitohondrije, koji ih oksidiraju i pretvaraju iz masti u energiju,  tako povecava i ubrzava sagorevanje masti i misicima dovodi energiju, koja je potrebna za vitalne funkcije.

Coenzym Q10                                                     

Prirodna produkcija koenzima Q10 u telu pocinje da pada nakon starosti  od 30 godina. Do 50 godina starosti vrednosti mogu biti preniske, a u 70. godina, pada strmo. Ovaj koenzim je bioloski identican koenzimu Q10, koji se prirodno proizvodi u telu, tako da se lakse apsorbuje nego jeftine sinteticke forme CoQ10. On povecava elasticnost krvnih sudova i sprecava oksidaciju loseg holesterola, koji uzrokuje nakupljanje plaka u zidovima krvnih sudova.

Ako se uzimaju preparati statina, mora se uzimati i CoQ10 ili ubikvinol kako bi se ublizile neke od razornih nuspojava statina. Idealno bi bilo da se dnevna doza podeli na dva ili tri puta dnevno.

Smernice za dnevno doziranje Coenzym Q10:

hipertenzija 200 mg	atleticari i sportisti 300-600 mg	transplantacija srca i teska srcana oboljenja 300-600 mg
aritmija      200 mg	atlete       100-300 mg	prolaps mitralnih zalistaka 400 mg magneziuma i 100-200 mg CoQ10

 Kalium

Kalium joni su odgovorni za funkcionisanje svih zivih  celija. Prenos jona kaliuma kroz membrane nervnih celija potreban je za normalan prenos nervnih impulsa. Manjak ili visak kaliuma moze dovesti do brojnih znakova i simptoma, ukljucujuci abnormalne srcane ritmove i razne elektrokardiografske nepravilnosti. Ishrana bogata K smanjuje krvni pritisak. 

  Dobri izvori kaliuma:

blitva	spanac	avokado	pecurke
brokoli	prokelj	celer	zelena salata
paradajz	losos	banane	kajsije, nar
mleko	grasak	pasulj	krompir
sljive	jogurt	bokvica	breskva

Nivo kaliuma utice na nekoliko fizioloskih procesa:

sirenje akcionih potencijala u neuronskim, misicnim i srcanim tkivima               kontrola krvnog pritisk pritiska sposobnost bubrega za koncentraciju mineralokortikoidni efekat ravnoteza tecnosti i elektrolita

izlucivanje i delovanje hormona gastrointestinalni motilitet      metabolizam glukoze i inzulin acidobazni status

Cink

Cink je mineral koji se u organizmu nalazi u količini od svega 2-3g, ali je neophodan za normalno funkcionisanje organizma. Neophodan je za rast i razvoj, za funkcionisanje imunog sistema, pomaze brzem zarastanju rana, smanjuje rezistenciju na insulin. Cink se koristi u prevenciji prehlada i gripa ili kod hronicnih infekcija, jer podstice imuni sistem i ima antioksidativnu ulogu. Cink je apsolutno vitalan mineral kada je u pitanju zdravlje prostate. Cink ucestvuje u stvaranju estrogena i prolaktina - hormoni koji su neophodni za  zdravu prostatu. Cink je snazan inhibitor DHT-a. Prostata zahteva mnogo vecu koncentraciju cinka nego bilo koje drugo tkivo ili organ u telu. Cak i prolazni nedostatak cinka smanjuje nivo testosterona, sto ce dovesti do smanjenja seksualnog nagon. To je jedna od onih zagonetki koju naucnici jos nisu sasvim resili. Najmanje 15 mg dnevno.

Vitamin E

Snažan antioksidans koji cisti telo od toksina, stiti srcani misic od ostecenja, smanjuje zacepljenje krvnih sudova oko srca. On je obelezen kao „d“ forma (d-alpha-Tocopherol, d-beta-Tocopherol). Sintetiski Vitamin E je u „dl" formi obelezen. Kao oksidans vitamin E sprecava oksidaciju polizasicenih masnih kiselina i reagira sa slobodnim radikalima. Najbolji i najskuplji je kompleks od alfa, beta, gama i delta tocopherola i alfa, beta, gama i delta tocotrienola.

Vitamin B-1 (Thiamin) 1,2 do 1,5 mg dnevno

Vitamin B1, omogucava telu da koristi ugljene hidrate kao energiju. Vazan je za metabolizam glukoze i igra vaznu ulogu u funkciji nerava, misica i srca. Potreban je stalni unos vitamina B1, jer se on ne skladisti u telu.

Vitamin B-2 (Riboflavin) 0,3 do 1,5 mg dnevno

Vitamin B2 je neophodnih za pravilno funkcionisanje metabolizma secera, masti i ugljenih hidrata. Vitamin B2 je neophodan za oslobadjanje energije u celijama organizma, za odrzavanje funkcije sluznica, za rast svih celija. Svi B vitamini su rastvorljivi u vodi, sto znaci da organizam ne moze da ih deponuje, vec se izlucuju iz organizma. Zato je potrebno da ih redovno unosimo hranom. Osim toga, vitamin B2 deluje i kao antioksidans, tako sto eliminise slobodne radikale, te sprecava da dodje do ostecenja celija i tkiva. Slobodni radikali nastaju pod dejstvom zracenja, hemikalija, oksidacije, a dovode do starenja, ostecuju DNK (genetski materijal), te doprinose razvoju hronicnih oboljenja srca, krvnih sudova i nerava.

Vitamin B-3 (Niacin) 500 – 1500 - 3000 mg dnevno

Ovaj vitami je prirodni "vazodilator". Niacin takodje

povecava HDL holesterol do 35% i smanjuje

trigliceride za 30% i pomaze u smanjenju

arterioskleroze - i smanjuje rizik od drugog srcanog

udara.

Vitamin B-5 (pantotenska kiselina)

je odlicno sredstvo za jacanje imunog sistema. Pantotenska kiselina je potrebna za razgradnnju belancevina, ugljenih hidrata i masti, ucestvuje u sintezi koenzima. Najvese kolicine pantotenske kiseline nalaze se u zitaricama, jajima, mesu, mahunarkama, avokadu i jogurtu. Istrazivanja su pokazala da obrada i rafiniranje namirnica uzrokuju veliko smanjenje pantotenske kiseline, u nekim slucajevima i do 75 %.

Vitamin B-12 (Riboflavin)

Metylcobalamin (ne cyancobalamin!) do 1000 mcg dnevno. Vrsi kontrolu nivoa homocisteina i pomaze u stvaranju crvenih krvnih celija i ima vaznu ulogu u neuroloskoj funkciji DNK. Svi ovi procesi mogu uticati i na regulaciju krvnog pritiska.

Vitamin B-6 10-50 mg dnevno

Vitamin B6 ima sposobnost da smanji kolicinu homocisteina u telu i pomaze u kontroli krvnog pritiska. Ovaj vitamin takodje pomaze u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i celija imunog sistema, raznih neurotransmitera i hormona ... serotonina, norepinefrina i melatonina, regulira nivo secera u krvi, deluje kao prirodan lek za uklanjanje bolova, poboljsava raspolozenje i ucestvuje u proizvodnji antitijela koje imunoloski sistem koristi kao zastitu od bolesti i infekcija. 

Najcesci simptomi nedostaka vitamina B 6:

promene u raspolozenj zbunjenost bolovi u misicima manjak energije i umor pogorsanje simptoma premestrualnong sindrom pogorsanje simptoma anemije

Piridoksin sadrze sledece namirnice: curece i pilece grudi, govedina, pistacije, tuna, avokado, semenke suncokreta, semenke sezama, grasak itd.

Vitamin B-7 (biotin)

Potreban je za zdrav metabolizam, nervni i probavni sistem kao i za srcanu funkciju. On u telu deluje kao koenzim potreban za metabolizam masnih kiselina, aminokiselina i glukoze. Biotin je i nutrijent koji  ima vaznu ulogu u odrzavanju zdravlja kose, noktiju i koze. Vitamin B7 je, sa ostalih osam vitamina iz grupe B, potreban za pretvaranje hrane u upotrebljivu energiju koja je neophodna za zdrav metabolizam. Vitamin B7 pretvara glukozu iz ugljenih hidrata u upotrebljivo “gorivo”, pomaze telu da koristi aminokiseline iz proteina za obavljanje mnogih telesnih funkcija i aktivira masne kiseline iz namirnica koje sadrze masti. Ovaj je vitamin je takodje esencijalan za pravilan rast fetusa. Istrazivanja su pokazala da biotin povecava nivo dobrog ili HDL holesterola te pomaze u snizavanju loseg ili LDL holesterola. Najvise ga ima u: jetri, zumancu, kvascu, lososu, siru, avokadu, zitaricama, blitvi, mlecnim proizvodima, mrkvi, bananama, lesnicima itd. Ako se biotin uzima godinama u visokoj dozi od 60 mg dnevno, ne uzrokuje nikakve nuspojave.

Vitamin B-9 – folna kiselina 200-400 mcg dnevno

preporucuje se trudnicama za zastitu rastuceg fetusa od neuralnih defekata – pomaze i u sprecavanju urodjenih srcanih mana. Idealno bi bilo da se koristi folna kiselina iz biljne hrane. Suplementi mora da se prvo aktiviraju u svom bioloski aktivnom obliku: L-5-MTHF. Mnogi ljudi imaju teskoca u konvertovanju folne kiseline u bioaktivni oblik zbog genetskog smanjenja aktivnosti enzima. Zbog toga folna kiselina treba da sadrzi prirodni folat umesto sintetske folne kiseline. Vitamin B 9 smanjuje nivo homocisteina. Kvasac je odlican izvor folne kiseline, zatim sveze, sirovo i organsko zeleno lisnato povrce, posebno brokula, spanac, keleraba, i razne vrste pasulja i lece.

Ekstrakt bobice gloga

Glog je biljni lek za visoki krvni pritisak, koji se hiljadama godina koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini. Moze se koristiti u obliku tinktura, kapi, u prahu (kapsulama), ali i kao caj. Ima povoljno dejstvo kod napetosti i nervoze, nesanice, gusenja i grceva.                                                     
Tinktura gloga:
etanolno-vodeni ekstrakt listova i cvasti gloga sadrzi etericno ulje, trimetilamin, glikozid oksiakantin, tanin, saponin, glikozide i fruktozu. Plodovi sadrze kalium, natrium, kalcium i soli fosforne kiseline. 30 kapi u toku dana.

Hibiskus cvet                                                    
se koristi za lecenje hipertenzije vekovima u africkoj i azijskoj tradicionalnoj medicini. On deluje kao prirodni ACE inhibitor. Nedavne studije su pokazale da ovaj cvet sa vocnim ukusom snizava krvni pritisak.

Borovnica                                                                                                                            
se moze koristiti u terapiji velikog broja oboljenja, kao sok ili kao caj, sveza ili susena. Borovnica uspesno jaca imunitet. Bogata je vitaminima A, C i E, sto je cini odlicnim antioksidantom i borcem protiv slobodnih radikala.
Pokazuje antikancerogeno dejstvo. Anticijan koji se nalazi u borovnicama aktivno se bori protiv celija raka. Borovnica je odlican saveznik u borbi protiv karidovaskularnih bolesti. Polifenol iz borovnica uspesno snizava los LDL holesterol, sprecava zakrecenje krvnih sudova i pojavu tromba. Bogata je vlaknima kojima se hrane dobre bakterije u crevima pa je borovnica i odlican probiotik. Odlican je diuretik, a samim tim cisti mokracnu besiku, mokracne kanale  i bubrege. Borovnica jaca kosti, poboljsava vid, regenerise kozu i snizava povisen secer u krvi. Moze se bez preterivanja nazvati eliksirom zdravlja i mladosti.  

Ekstrakt od kostica grozdja

Stari Egipcani su koristili grozdje u svojoj ishrani pre 6.000 godina, a anticki autori isticu ovo voce i vino od njega nastalo zbog njegovih "isceliteljskih moci". U semenki grozdja se nalaze visoke koncentracije vitamina E, flavonoida, linolenske kiseline i antioksidans Resveratrol. Ekstrakt od semenki grozdja je 20 puta jaci antioksidans od vitamina C i cak 50 puta mocniji od vitamina E. Ekstrakt semenki grozdja siri krvne sudove, jaca kapilare, sprecava infarkt srca, smanjuje rizik od prosirenja vena i nastanka aterosklerotskih plakova, odnosno talozenje masti na zidovima krvnih sudova. Smanjuje i rizik od ostecenja ocnog tkiva, kao i mogucnost nastanka makularne degeneracije i katarakte u starosti. Ima i laksativno dejstvo pa se preporucuje kod duzih opstipacija, odnosno zatvora.

Zeleni caj                                                                       
Istrazivaci su otkrili supstance u caju koje se nazivaju katehini i koji djeluju prirodno kao ACE inhibitori. Ovi katehini smanjuju kolicinu angiotenzina II u telu i smanjuju krvni pritisak. Zeleni caj tako|e blokira apsorpciju holesterola u crevima, a pomaze i da se povisi "dobar" HDL holesterol. 

Ekstrakt od lisca maslina                                       

Listovi masline su od davnina vrednovani zbog svojih antibakterijskih, protuupalnih i antioksidativnih svojstava. Sada su naucnici otkrili da ekstrakt maslinovog lista snizava krvni pritisak. Ekstrakt listova masline deluje kao prirodni blokator kalciumskih kanala, pa se smanjuje napetost u zidovima krvnih sudova i nastupa vazodilatacija – snizavanje krvnog pritiska.

Masline                                                                                                                   Vazan sastojak mediteranske ishrane, koju mnogi nutricionisti i lekari smatraju najzdravijom hranom na svetu. Bogate su polifenolima, dovoljne su 2 male kasike dnevno.

Crveno medvedje grozdje - uva uris                
Njegovi listovi se koriste u lecenju infekcija urinarnog trakta. Nedavno je otkriveno da je bobica prirodni diuretik 

Beli luk (Allium sativum)
Cesnjak je efikasan u snizavanju krvnog pritiska, deluje kao beta blokator i ACE inhibitor. Supstanca alicin u belom luku inhibira enzim za pretvaranje angiotenzina i opusta krvne sudove. Tako|e pomaze u sprecavanju stvaranja krvnih ugrusaka i smanjenju holesterola. Beli luk snizava krvni pritisak dilatacijom krvnih sudova. U borbi protiv hipertenzije koristi se jedan (4-5 miligrama alicina) ili dva reznja dnevno, najbolje sirova ili lagano kuvana. Alicin je osetljiv na toplotu, te se sve njegove koristi – unistavaju kada se zagreva iznad 140 stepeni. Druga opcija je prah od belog luka ili tablete.

Crni (Alliumcepa)                                                                                
Dve do tri velike kasike etericnog ulja crnog luka dnevno ili svezi crni luk.

Celer (Apium graveolens)
                                        
Celer sadrzi jedinjenje koje se zove 3nb koje deluje na kalciumskim kanalima u celijama krvnih sudova. Dovodi do smanjenja krvnog pritiska.

Brokula (Brassica olerace) 
                                          
U brokuli su pronadjena 3 aktivna sastojka koji blokiraju razvoj celija raka creva, zeludca, dojke, materice i prostate: 3,3'-dindolilmetan (DIM), glukorafanin i indol-3-karbinol. Zahvaqujuci visokom sadrzaju kaliuma i magneziuma, brokula odrzava krvni pritisak u normalnim granicama. Brokula sadrzi visoke kolicine vitamina C i beta-karotena, time jaca imunitet. Brokula sadrzi velike kolicine folne kiseline, koja je bitna za prenatalni razvoj bebe.  Lutein, dijetalna vlakna, B-vitamini i folna kiselina su bitni za odrzavanje normalnog nivoa holesterola u krvi.                            

Sargarepa (Daucus carota)                                                         

Ovo zdravo povrce bogato je vitaminima A, B1, B2, B3, B6, B9, C, kao i mineralima kaliumom, magneziumom, fosforu i kalciumom. Vitamini B grupe regulisu cirkulaciju i smanjuju rizik od srcanih oboljenja.

Safran (Crocus sativus)  
                                  
najskuplji zacin, aromatican, lekovit, poseban – za samo kilogram ovog zacina potrebno je 200.000 cvetova. Najveci proizva|ac safrana je Iran, gde ga zovu  ˶crveno zlato˝. Cena na svetskom trzstu iznosi oko 1500 dolara po kilogramu. Safran se vekovima koristi kod problema sa aritmijom, povoljno utice na  cirkulaciju, smanjuje krvni pritisak, regulise stanje holesterola i triglicerida u krvi i dr.

Oregano                                                                                        
Od davnih vremena ovaj zacin je poznat kao jedan od najjacih prirodnih antiseptika i antibiotika.

Crni biber                                                     
ima protiv zapaljenjsko dejstvo, regulira rad probave, poboljsava funkciju jetre i apsorpciju vrednih sastojaka iz hrane. Prirodni je antidepresiv koji reducira stres i nesanicu, poboljsava koncentraciju i pamcenje, dobar je diuretik. Sadrzi  probavna vlakna te minerale bakar, hrom, gvozdje, kalcium, mangan i vitamin K.

Ekstrakt crnog bibera BioPerine®                     
od 5 mg povecava apsorpciju CoQ10, kurkume  i drugih hranljivih materija za vise od 30%. Stiti od zapaljenja, oksidativnog stresa i potstice cirkulaciju. Leci sirok spektar zdravstvenih tegoba, jaca imunoloski sastav, mocan antioksidans i ima antivirusna svojstva.

Stevia                                                                                                                      
prirodna zamena za secer bez kalorija. Sastojci stevie – glikozidi (steviozidi i rebaudiozidi A i C) cine je i do 250-300 puta sladjom od obicnog secera. Nema glikemijski indeks, to jest ne utice na povecanje secera u krvi. Stevia moze i da smanji krvni pritisak.

Macja pandja (kandja)

ima pored ostalog anti-bakterijsko, anti-upalno,

antiviralno, hipotenzivno i diuretsko dejstvo.

Djumbir
Jedna od najzdravijih namirnica sveta, jaca imunitet, posjeduje analgetsko, sedativno, antipiretsko i antibakterijsko dejstvo. Deluje protiv parazita, bakterija i toksina u krvi u limfi. Olaksava disanje i  probavne smetnje. Sinergisticki deluje sa antikoagulacijskim lekovima. Snizava krvni pritisak i smanjuje efekat beta-blokatora.

 

Hlorella               

 

                                                                                                 

Hlorella je jednocelijska, vodena alga koja sadrzi vise hlorofila po gramu nego bilo koja druga biljka. Izuzetno je bogat vitaminima, mineralima, aminokiselinama, esencijalnim masnim kiselinama i mnogim drugim hranljivim sastojcima koji su korisni za zdravlje. Nukleinskie kiseline hlorelle  imaju dejstva podmladjivanja.

Spirulina
Spirulina je najbolji izvor biljnog proteina, sadrzi oko 65% proteina – vise nego bilo koja druga prirodna hrana. Spirulina tako|e sadrzi izvanredne kolicine vitamina, minerala i drugih hranljivih materija, beta-karoten, gvozdje, kalium, magnezium, bakar, kalcium, hrom, mangan, fosfor, selen, cink, minerali u tragovima, gama-linolensku kiselinu, najbolji je izvor vitamina B-12 i bogata je fitonutrientima.

Maca
Maca je povrce koje raste na visokim ravnicama Anda u Peruu. Godine 1960, dr Gloria Chacon de Popovici, biolog izolovala je 4-alkaloida Mace. Macina reputacija za obnavljanje fizicke snage i libida je davno uocena.                                                                           
          Dejstva:  

• pomaze reproduktivno zdravlje      • poboljsava plodnost muskaraca i zena  • ublazava simptome menopauze    • jaca imunoloski sistem organizma  • pomaze u odrzavanju normalnog nivoa holesterola

 
Psenicna trava 

Visok sadrzaj hlorofila, kao i aminokiselina, minerala, vitamina i enzima omogucavaju psenicnoj travi da pruzi sirok spektar zdravstvenih pogodnosti.

Laneno seme                                                                                 
predstavlja bogat izvor dieteskih vlakana, linoleinske kiseline, lignana, minerala, vitamina, proteina i omega 3 masnih kiselina. Ima brojna lekovita svojstva, moze da pomogne u lecenju bolesti kardiovaskularnog sistema, artritisa, upala, dijabetesa, astme itd.

Ginseng
koristi se za smanjenje povisenog holesterola i normalizaciju krvnog pritiska.

Natokinaza

je jedinstven enzim koji se dobija fermentacijom ne-genetski modifikovanih semenki soje. Tokom proizvodnog procesa nastaje B. subtilis natto. Japanski istrazivacki tim predvodjen Dr. Hiroiuki Sumi je otkrio fibrinoliticku aktivnost (sposobnu da regulise stvaranje krvnih ugrusaka) in vitro. Fibrinoliticka aktivnost Natokinaze je brza.  

Ekstrakt nara 

Brojna naucna istrazivanja su potvrdila da fermentisani sok nara smanjuje uticaj faktora koji izazivaju bolesti modernog coveka. Pored ostalog I faktora koji podsticu razvoj kardiovaskularnih i bolesti kancera.

Sirovi bademi
su bogati nezasicenim mastima koje pomazu pri snzavanju nivoa holesterola u krvi, ublazavaju zapaljenje arterija i smanjuju krvni pritisak

Ginkgo biloba
se tradicionalno koristi za terapiju poremecaja cirkulacije i poboljsanja memorije. Doprinosi prosirenju krvnih sudova i “razredjivanju” krvi. Sadrzi flavonoide i terpenoide, koji su mocni antioksidansi. Brojni faktori iz okoline kao sto su ultravioletno zracenje, radijacija, pusenje, zagadjenja vazduha povecavaju broj slobodnih radikala. Antioksidansi iz ginka bilobe mogu da sprece nastanak ostecenja koje izazivaju slobodni radikali i tako cuvaju krvne sudove. Upotreba 40 mg standardizovanog suvog ekstrakta lista ginka biloba, tri puta dnevno.
Preporucuje se kod:                                           
1.demencije i Alchajmerova bolesti
2.ostecenja retine i glaukoma       
3.poremecaja periferne cirkulacije 
4.dijabeticke neuropatije

Kokosova mast (ulje)
Ovo je ulje uobicajena namirnica u narodnoj medicini azijskog i pacifickog stanovnistva. U nase krajeve prosirilo se tek posljednih desetak godina. Zbog snaznih politickih i farmaceutskih lobija ovo ulje donedavna nije dobilo zasluzenu paznju. Moderna istrazivanja su  potvrdila da blagotvorno utice na zastitu srca i krvnih sudova, jaca imunitet, ubrzava metabolizam i potstice mrsavljenje te poboljsava probavu. Znacajno utice i na izgled koze, kose i noktiju, koje prirodno hrani i njeguje. Nema stetnih nuspojava, termostabilna je i do 360°C. Osnovni sastojak kokosovog ulja je laurinska kiselina, koja ima snazno antivirusno i antibakterijsko delovanje. Jedini drugi izvor laurinske kiseline je majcino mlijeko, koje izgra|uje imunoloski sistem tek rodjenog deteta, pa je jasno o kakvoj se vaznoj namirnici radi. Drugi sastojak kokosovog ulja je kaprilna kiselina koja potstice razvoj "dobrih" bakterija, narocito bakterija mlecne kiseline. Kaprilna kiselina pozitivno deluje na lecenje kandide i unistava parazite u probavnom traktu.

                   

Spanac                                                                                                                            
sadrzi prirodne supstance koje deluju kao antihipertenzivni lekovi iz grupe ACE inhibitora.

EDTA - Chelat-Therapia                                      

ima sposobnost vezivanja za teske metale kao olovo, kadmium, ziva, srebro, nikl, arsen, itd., kao i za lake metale kao sto je aluminium. Koristi se za ciscenje krvnih sudova!

Kuhinjska so
Kuhinjska so se sastoji od dva minerala: natriuma i hlora. Svaka celija  i sve telesne tecnosti sadrze natrium. Bez njega nema zivota. Vecina fizioloskih i bioloskih procesa u telu funkcionise ispravno kada ima dovoljno natriuma. Na primer, nase telo hlorovodonicnu kiselinu pravi iz soli – koja je neophodna u procesu varenja hrane. Svaki visak natriuma izlucuje se preko bubrega.  Prirodna so (morska, himalajska..) sastoji se od oko 80-tak elemenata za razliku od kuhinjske soli. Industrija u procesu rafinisanja skida skoro sve ostale minerale (kalcium, jod, magnezium, fosfor i dr….). Natrium ucestvuje u metabolizmu vode, regulise kiselo baznu ravnotezu, ucestvuje u kontrakciji misica, omogucava prenosenje ugljendioksida do pluca. Za razliku od natriuma hlor je koncentrovani otrov. Dovoljna je jedna casa jakog rastvora kuhinjske soli da bi se ubio covek. Od jedne kasike soli organizam moze da absorbuje vrlo malu kolicinu. Ostatak zagudjuje krv i organe i doprinosi nastajanju bolesti. Ako bi se unos soli smanjio za 2000 miligrama dnevno, to bi sprecilo oko 4 miliona smrtnih slucajeva. Najbolja so se nalazi u presnoj hrani a to je organska so. Ko jede vise mesa i zivotinjskih namirnica taj jede i vise soli. Organizam nakon konzumacije soli odmah koristi vodu kako bi se oslabodio otrova izlucivanjem preko bubrega. Vremenom takva ishrana ostavlja posledice. 

Akohol
3 case crvenog vina dnevno za muskarce a dve za zene su umerena doza alkhola!

 Pet faktora u profilaksi srcanih oboljenja:

1. Redovno vezbanje. Jedna od glavnih prednosti vezbanja je da pomaze normalizaciji i odrzavanju zdravog insulina i leptina, povecava HDL, povecava proizvodnju hormona rasta, pomaze u suzbijanju apetita i poboljsava raspolozenje i san.

2.  Povremeni post. Post je odlican nacin da se "ponovo pokrene" metabolizam, tako da telo moze da koristi masnocu kao primarno gorivo i pomaze da se smanje viskovi masnih naslaga. Druga verzija je post svakog drugog dana. Intermitirani post znaci pauza od 14-16 sati bez hrane.

3   Uzemljenje. Kada se hoda bos po zemlji, slobodni elektroni koji se prenose sa zemlje u telo su poznati kao jaki antioksidanti. Uzemljenje ublazava zapaljenje. Uzemljenje pomaze da se poboljsa prociscavanje krvi putem zeta potencijala, to jest, povecava  se negativni elektricni naboj izme|u crvenih krvnih zrnaca koja se odbijaju jedo od drugog i ne dolazi do zgrusavanja krvi.

4.    Izbegavati statine. Statini mogu smanjiti holesterol do opasno niskih nivoa ali bez modulacije velicine LDL cestica. Statinski lekovi mogu cak ubrzati srcane bolesti.

5.    Izbegavati hemikalije. Odrasli sa visokim nivoom BPA u urinu imaju dva puta vecu mogucnost za pojavu koronarne bolesti srca.  

TCM

Prema tradicionalnoj kineskoj medicini, uzroci hipertenzije kriju se u losoj ishrani i emocijama poput straha, ljutnje i besa te u neravnotezi funkcije bubrega i jetre.

Akupresura

je korisna kao komplementarna terapija kod hipertenzije. U tradicionalnoj orijentalnoj medicini kaze se da je hipertenzija blisko povezana sa blokadama u meridijanu jetre.

Tacka GB 20 (zucna kesa)

Nalazi se na vratu, ispod baze lobanje, na udubljenjima sa svake strane kicme. Na ove akupresurne tacke primeniti srednje snazan pritisak palcevima u trajanju od 1 minute ili duze. Pritom se duboko dise.

Oprez: Ako je krvni pritisak preko 200/100 mmHg, ne radi se akupresura Gb 20

Tacka PC 6 (Pericardium 6)

Stimulacija ove tacke pomazee rad srca i cirkulacije. 

Nakon akupresure treba popiti sto vise tople vode koja pomaze detoksikaciju organizma.

 Stimulacija tacaka na saci                  

                             

Masaza dijagnostickom sondom tacke sinoatrialnogog cvora

 Akupunkturne tacke za smanjenje krvnog pritiska    (Gb 20, Li 11, Ht 3, St 36, Lv 3,  Kd 1, BL 15, BL 22) masirati u prvcu skazaljke na satu po 1 minut.

 IP-6 -  inositolhexal fosfatna kiselina

Snazan antioksidant, stiti srce snizavanjem holesterola i triglicerida i sprecavanjem stvaranja krvnih ugrusaka. Nalazi se u celim zitaricama i hrani bogatom vlaknima.

 

Telomere

Telomera je kratki ponovljeni niz nukleotida na kraju hromozoma. One štite hromozom od razgradnje. Interesovanje za telomere se tokom godina povecava. 2009 god. Elizabet Blekbern zajedno sa dvoje kolege  dobila je Nobelovu nagradu za njihovo otkrice. Kako starimo, telomere se trose i kada vise ne mogu da zastite hromozome, celije ne mogu da se oporave i ne rade kako treba da rade.  Duzina telomera regulisana je genetskim faktorima koji deluju na enzim telomerazu. Neki faktori zivotne sredine mogu imati uticaj. Ljudi koji pokazuju ranu biolosku starost imaju krace telomere, kao i kod nekih hronicnih bolesti. U mnogim studijama dokazano je da su kratke telomere povezane sa hipertenzijom, dijabetesom tipa 2 i kardiovaskularnim bolestima, mozdanim udarom, aneurizme abdominalne aorte i koronarne bolesti i gojaznosti. 

Savet: pola crvene jabuke i pola zrele banane ujutru u navece dovodi do desetostrukog produzenja telomera (Omura). 

      Recept za ciscenje krvnih sudova
                                 

50 gr sitno rendane cvekle  50 gr sitno rendane crne rotkve  50 gr sitno rendane bele rotkve 50 gr sitno rendanog celera

Sve dobro izmesati. Uzimati svako jutro na prazan stomak 2 supene kasike. Sledeca 2 sata nista ne jesti i ne piti. Kda se potrosi, napraviti novu mesavinu. Koristiti mesec dana pa napraviti pauzu od 10 dana. Ponoviti jos mesec dana pa pauzirati 6 meseci.                                                                                          

Hranjive supstance za ciste i zdrave arterije:

supstanca	doza	koristi
EDTA	300 mg	Veze se za kalcium i masti u arterijama. Uklanja teske metale.
Jabucna kiselina	300 mg	Veze i uklanja meke metale iz tela. (aluminium, olovo i stroncium).
IP6	1000 mg	Uklanja visak gvozdja. Pomaze u otklanjanju "starosnih pega", poznate kao lipofuscin, koje uzrokuju ostecenje mozga, srca, jetre, mreznjace i koze.
Vitamin K2	50-150 mcg	Prenosi kalcium iz arterija do kostiju. Odrzava zdrav krvni protok i jaca kosti!
Ekstrakt semenki grozdja	200 mg	Pomaze u sprecavanju oksidacije i ostecenja LDL holesterola od strane slobodnih radikala.
Vitamin B 6	10 mg	Normalizira nivo homocisteina, poboljsava cirkulaciju krvi i odrzava meke i elasticne krvne sudove!
Folna kiselina Vit B 12 Quercetin Beli luk	400 mcg 30-50 mcg 150 mg 50 mg	Pomazu u odrzavanju zdravog protoka krvi. Smanjuju oksidativni stres u celijama i sprecavaju ostecenje DNK.
Alfa liponska kiselina	50 mg	Pomaze da se teski metali (olovo, arsen, ziva, nikl i kadmium) izluce iz organizma.

 

Najvaznije supstance za sprecavanje ateroskleroze i srcanog udara

Supstancija	Dnevna doza	Funkcija
Arginin	1 - 3 g	zastita od hipertenzije
alpha-Liponska kis.	600 - 800 mg	uklanjanje radikala
folna kiselina	0,8 - 1,2 mg	razgradnja homocisteina
vitamin B 6	20 - 50 mg	razgradnja homocisteina
vitamin B12	200 μg	razgradnja homocisteina
vitamin C	0,8 bis 1 – 5 g	protiv zapaljenja krvnih sudova
vitamin E	200 - 400 I.E.	uklanjanje radika i sprecavanje krvnih ugrusaka
quercetin	150 mg	sprecava oksidaciju holesterola
lycopin	25 mg	sprecavanje krvnih ugrusaka
magnesium	300 - 800 mg	sprecavanje krvnih ugrusaka
omega 3 masne kis.	1 – 2 g	profilaksa stvaranja zapaljenja  krvnih sudova i sprecavanje nastanka krvnih ugrusaka