Nedovoljne koristi statina
KORISTI STATINA ZA PRIMARNU PREVENCIJU NEDOVOLJNE
Nedavno obajvljena studija (decembar 2018)
Henock G. Yebyo et al: Finding the Balance Between Benefits and Harms When Using Statins for Primary Prevention of Cardiovascular Disease: A Modeling Study; Annals of Internal Medicine; DOI: 10.7326/M18-1279
U primarnoj prevenciji, statini (lekovi koji smanjuju masti u krvi) se koriste previše često. Uspesi terapije koja se preporučuje u mnogim smernicama (desetogodišnji rizik od kardiovaskularnih oboljenja) su preniski, pored toga nije dovoljno razmotren veliki spektar mogućih neželjenih efekata.
Uprkos zdravstvenim problemima vezanim uz lek statin, FDA kaže da se ljudi ne bi trebali bojati. Iako FDA napominje na svojim internetskim stranicama da je “kognitivno umanjenje, kao što su gubitak pamćenja, zaboravnost i zbunjenost, te da ljudi lečeni statinima mogu imati povećani rizik za razvoj dijabetesa tipa 2.
Dajmond i Ravnskov kažu i da su neželjena dejstva češća nego što se saopštava javnosti. “Stopa dobijanja tumora, katarakte, dijabetesa, kognitivnih poremećaja i problema sa mišićno-skeletnim sistemom premašuje skromne kardiovaskularne prednosti korišćenja statina.”
Holesterol je supstancija koju naše telo prirodno proizvodi, i on je apsolutno neophodan za naše zdravlje. Holesterol je toliko presudan da naš organizam proizvodi otprilike 1000-1400 miligrama dnevno, uglavnom u jetri. Holesterol se takođe sintetizuje u manjoj meri u nadbubrežnim žlijezdama, crevima, reproduktivnim organima itd. Savremene smernice kažu da je poželjno imati nivo ukupnog holesterola manji od 200 mg/dL. Ne tako davno, gornja granica bila je 240 mg/dl. Nekada je ona bila 280 mg/dl. 70 estih godina nivo zdravog serumskog holesterola bio je 200 plus godine!
Statinski lekovi su među najprofitabilnijim lekovima u istoriji čovečanstva. Ovi profiti putem beskrupulozne propaganda, te besplatne medicinske edukacije dovode do toga da se ovi lekovi prepisuju I zdravim osobama! Nemojte zaboraviti da većina ljudi koji uzimaju ove lekove nisu u opasnosti od srčanih bolesti.
Ako farmaceutske fabrike i “medicinski odgojitelji” zaista pružaju obrazovanje, lekari i akademske institucije bi morali da plate za njihove usluge. No, u ovom slučaju, industrija plaća akademske institucije i fakultete, pa čak i lekare koji pohađaju tečajeve, simpozijume I kongrese (sponzori).
Iako su rezultati ove poslednje studije veoma losi, farmaceutskoj industriji, niti svetskoj zdravstvenoj organizaciji ne pada na pamet da ukine izdavanje ovih lekova, naravno sa izuzetkom kod herditarne hiperlipidemije.
Dr.med sci. B. Vojdan
Kassel
10.12.2018